Idiot 1-2

Idiot 1-2 – autor Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Jednog dana krajem novembra, kad je malo ojužilo, oko devet časova izjutra, varšavski voz se punom parom približavao Petrogradu. Bilo je tako vlažno i maglovito da je jedva svanulo; na deset koraka levo i desno od železničke pruge bilo je teško išta raspoznati kroz prozore vagona.

Među putnicima bilo je i onih koji su se vraćali iz inostranstva; ali u odeljenjima treće klase bilo je više sveta, i to većinom sitnih radnih ljudi koji ne dolaze izdaleka.

Svi behu, kao obično, umorni; svima behu oči otežale, svima je hladnoća ušla u kosti, sva su lica bila bledožuta kao magla.

U jednom vagonu treće klase, odmah do prozora, nađoše se, u svanuće, jedan spram drugog dva putnika, obojica mladi ljudi, obojica bez prtljaga, skromno odeveni. U obojice behu lica upadljiva i obojica zaželeše najzad da stupe u razgovor jedan s drugim. Da su njih dvojica znali jedan o drugom zbog čega su u ovaj mah tako neobični, oni bi se, naravno, veoma začudili što ih je slučaj tako čudnovato posadio jednog prema drugom u vagonu treće klase varšavskog voza.

Jedan beše onižeg rasta, od dvadeset sedam-osam godina, kudrave i skoro crne kose, sivih, malenih ali vatrenih očiju. Nos mu je poširi, malo spljošten, jagodice na obrazima istaknute. Tanke usne su se neprestano razvlačile u nekako drzovit, podsmešljiv, pa čak i ljutit osmeh. No čelo mu beše visoko i lepo uobličeno, te je ulepšavalo grublje razvijen donji deo lica.

Naročito se na tom licu isticala mrtvačka bledoća, koja svoj fizionomiji ovog mladog čoveka davaše iznuren izgled, iako je inače bio čovek jače građe, a u isti mah nešto strastveno, skoro…

Fjodor Mihajlovič Dostojevski se rodio u Moskvi 1821, a umro u Petrogradu 1881. Počeo je da piše pod uticajem Gogolja, a već svojim prvim romanom Bedni ljudi (1846) privukao je pažnju književne kritike. Pristupa kružoku Petraševskog vođen socijalnim idejama i ubrzo biva uhapšen i osuđen na smrt. Svega nekoliko trenutaka pred izvršenje smrtne kazne biva pomilovan i prognan u Sibir na deset godina.

Selo Stepančikovo i njegovi stanovnici (1859), Ujkin san (1859), Zapisi iz mrtvog doma (1861), Poniženi i uvređeni (1866), Zločin i kazna (1866), Kockar (1866), Idiot (1868), Zli dusi (1870), Braća Karamazovi (1879–1880) neka su od najpoznatijih dela Dostojevskog, nastala po povratku iz Sibira. Nekoliko godina provodi na putovanju po Evropi i tek po povratku u Rusiju stiče opšte priznanje. Život Dostojevskog bio je obeležen brojnim psihičkim krizama, napadima epilepsije, što on koristi kao temu za neke od svojih romana. Dostojevski je izvršio ogroman uticaj na svetsku književnost, pre
svega svojim polifonim romanom (kako to objašnjava Bahtin u svojoj obimnoj studiji). Uvođenje prikazivanja svesti i podsvesti više junaka daje podsticaja ostalim književnicima toga doba, pa Dostojevski ostaje jedan od najvećih reformatora romana.