Opis
Iz sadržaja knjige Braća Karamazovi 1-2
Braća Karamazovi 1
Knjiga prva – Povest o jednoj porodici
- I – Fjodor Pavlovič Karamazov
- II – Prvog se sina oprostio
- III – Drugi brak i druga deca
- IV – Treći sin, Aljoša
- V – Starci
Knjiga druga – Neumestan zbor
- I – Dođoše u manastir
- II – Matora Budala
- III – Pobožne seljanke
- IV – Maloverna dama
- V – Neka da Bog! Neka da Bog!
- VI – Ama, što živi takav čovek!
- VII – Bogoslovac – karijerista
- VIII – Skandal
Knjiga treća – Sladostrasnici
- I – U lakejskoj sobi
- II – Lizaveta Smradna
- III – Ispovest vatrenog srca, u stihovima
- IV – Ispovest vatrenog srca u pričicama
- V – Ispovest vatrenog srca, „strmoglavce“
- VI – Smerdjakov
- VII – Kontroverza
- VIII – Kraj čašice konjaka
- IX – Sladostrasnici
- X – Obe zajedno
- XI – Još jedan propali ugled
Knjiga četvrta – Kidanje i mučenje
- I – Otac Terapont
- II – Kod oca
- III – Pomešao se s malim đačićima
- IV – Kod Hohlakovih
- V – Kidanje i mučenje u samonu
- VI – Mučenje u Izbi
- VII – … i na čistom vazduhu
Knjiga peta – Za i protiv
- I – Bračni sporazum
- II – Smerdjakov sa gitarom
- III – Braća se međusobno upoznaju
- IV – Buna
- V – Veliki inkvizitor
- VI – Zasad još uvek nejasna
- VII – „Mnogo ti, brate, vredi razgovor sa pametnim čovekom!“
Knjiga šesta – Ruski monah
- I – Starac Zosima i njegov gost
- II – Iz života u Bogu preminulog Jeroshimonaha starca Zosime, sastavljeno, po njegovim sopstvenim rečima, Aleksijem Fjodorovičem Karamazovim
- III – Iz beseda i pouka starca Zosime
Knjiga sedma – Aljoša
- I – Razorni duh
- II – Takav trenitak
- III – Glavica luka
- IV – Kana Galilejska
Braća Karamazovi 2
Knjiga osma – Mitja
- I – Kuzma Samsonov
- II – Ljagavi
- III – Zlatni mejdan
- IV – U mraku
- V – Iznenadna odluka
- VI – Ja, glavom, dolazim!
- VII – Pređašnji i neosporni
- VIII – Bunilo
Knjiga deveta – Prethodno isleđenje
- I – Početak karijere činovnika Perhotina
- II – Uzbuna
- III – Duševno idenje po mukama. Muka prva
- IV – Mučenje drugo
- V – Treće mučenje
- VI – Prokuror uhvatio Miću
- VII – Velika tajna Mićina. Izviždaše ga!
- VIII – Iskazi svedoka. Detence
- IX – Odvezoše Miću
Knjiga deseta – Deca
- I – Kolja Krasotkin
- II – Dečurlija
- III – Đačić
- IV – Žuja
- V – Kod Iljušine posteljice
- VI – Rani razvitak
- VII – Iljuša
Knjiga jedanaesta – Brat Ivan Fjodorovič
- I – Kod Grušenjke
- II – Bolesna nožica
- III – Đavolče
- IV – Himna i tajna
- V – Nisi ti, nisi ti!
- VI – Prvi sastanak sa Smerdjakovim
- VII – Druga poseta kod Smerdjakova
- VIII – Treći i poslednji sastanak sa Smerdjakovim
- IX – Đavo. Priviđenje Ivana Fjodoroviča
Knjiga jedanaesta – Sudska pogreška
- I – Sudbonosan dan
- II – Opasni svedoci
- III – Medicinski stručan pregled i jedna funta lešnika
- IV – Sreća se osmejkuje Mitji
- V – Iznenadna katastrofa
- VI – Prokurorov govor. Karakteristika
- VII – Pregled istorijski
- VIII – Traktat o Smerdjakovu
- IX – Psihologija na vrhuncu. Trojka koja juri kao pomamna. Završetak govora Prokurora
- X – Govor braniočev. Palica sa dva kraja
- XI – Novaca nije bilo. Pohare nije bilo
- XII – Pa ni ubistva nije bilo
- XIII – Preljubočne misli
- XIV – Seljaci osvetlaše obraz
Epilog
- I – Planovi da se Mića spase
- II – Za jedan trenutak laž postaje istina
- III – Iljušečkin pogreb. Govor kod kamena
Beleška o piscu
Fjodor Mihajlovič Dostojevski se rodio u Moskvi 1821, a umro u Petrogradu 1881. Počeo je da piše pod uticajem Gogolja, a već svojim prvim romanom Bedni ljudi (1846) privukao je pažnju književne kritike. Pristupa kružoku Petraševskog vođen socijalnim idejama i ubrzo biva uhapšen i osuđen na smrt. Svega nekoliko trenutaka pred izvršenje smrtne kazne biva pomilovan i prognan u Sibir na deset godina.
Selo Stepančikovo i njegovi stanovnici (1859), Ujkin san (1859), Zapisi iz mrtvog doma (1861), Poniženi i uvređeni (1866), Zločin i kazna (1866), Kockar (1866), Idiot (1868), Zli dusi (1870), Braća Karamazovi (1879–1880) neka su od najpoznatijih dela Dostojevskog, nastala po povratku iz Sibira. Nekoliko godina provodi na putovanju po Evropi i tek po povratku u Rusiju stiče opšte priznanje. Život Dostojevskog bio je obeležen brojnim psihičkim krizama, napadima epilepsije, što on koristi kao temu za neke od svojih romana. Dostojevski je izvršio ogroman uticaj na svetsku književnost, pre
svega svojim polifonim romanom (kako to objašnjava Bahtin u svojoj obimnoj studiji). Uvođenje prikazivanja svesti i podsvesti više junaka daje podsticaja ostalim književnicima toga doba, pa Dostojevski ostaje jedan od najvećih reformatora romana.
