Opis
Kockar
Roman koji govori o tri teme koje se međusobno prepliću. Govori o kockarskoj strasti, Rusu u inostranstvu i nekoliko ljubavnih odnosa. Kroz život Alekseja Ivanoviča autor je predočio \”pakao kockarnice\”, koji je opisan sa mnogo žara i strasti. Aleksej se stidi kocke, ali ne može da se oslobodi tog poroka, jer ga je obuzela strast za rizikom, strast za trenutkom da ponovo dobije. Zaboravlja na svakodnevne sitnice koje su ga činile srećnim i na ljubav voljene Poline. Posle godinu dana Aleksej shvata da je na pogrešnom putu i odlučuje da se bori.
Kockar je, uz Zapise iz Mrtvog doma, u velikoj meri autobiografsko delo Fjodora Dostojevskog. Glavni, fatalni ženski lik u romanu zove se isto kao i tadašnja njegova ljubav Apolinarija Suslova, s kojom je bio u Evropi 1863, kada je i počeo opsesivno da se kocka na ruletu. Polina je imala 21. godinu kad je upoznala Dostojevskog na jednom od njegovih predavanja. Ova burna veza trajala je s prekidima pune četiri godine. Polina je kasnije postala uzor i za lik Nastasje Filipovne u romanu Idiot.
Beleška o piscu
Fjodor Mihajlovič Dostojevski se rodio u Moskvi 1821, a umro u Petrogradu 1881. Počeo je da piše pod uticajem Gogolja, a već svojim prvim romanom Bedni ljudi (1846) privukao je pažnju književne kritike. Pristupa kružoku Petraševskog vođen socijalnim idejama i ubrzo biva uhapšen i osuđen na smrt. Svega nekoliko trenutaka pred izvršenje smrtne kazne biva pomilovan i prognan u Sibir na deset godina.
Selo Stepančikovo i njegovi stanovnici (1859), Ujkin san (1859), Zapisi iz mrtvog doma (1861), Poniženi i uvređeni (1866), Zločin i kazna (1866), Kockar (1866), Idiot (1868), Zli dusi (1870), Braća Karamazovi (1879–1880) neka su od najpoznatijih dela Dostojevskog, nastala po povratku iz Sibira. Nekoliko godina provodi na putovanju po Evropi i tek po povratku u Rusiju stiče opšte priznanje. Život Dostojevskog bio je obeležen brojnim psihičkim krizama, napadima epilepsije, što on koristi kao temu za neke od svojih romana. Dostojevski je izvršio ogroman uticaj na svetsku književnost, pre
svega svojim polifonim romanom (kako to objašnjava Bahtin u svojoj obimnoj studiji). Uvođenje prikazivanja svesti i podsvesti više junaka daje podsticaja ostalim književnicima toga doba, pa Dostojevski ostaje jedan od najvećih reformatora romana.
