Opis

Zlatna grana – proučavanje magije i religije – autor Džejms Džordž Frejzer

Iz predgovora knjige Zlatna grana – proučavanje magije i religije:

Glavni cilj ove knjige je da objasni značajno pravilo kojim se određivalo nasleđe Dijaninog sveštenstva u Ariciji. Kad sam prvi put preduzeo da rešim taj problem, pre više od trideset godina, mislio sam da ću rešenje moći da izložim sasvim ukratko, ali sam brzo video da je bilo potrebno razmotriti i pretresti izvesna opštija pitanja, od kojih neka jedva da su bila i dodirnuta ranije, ako sam hteo da rešenje bude verovatno, pa čak i razumljivo. U izdanjima koja su se rađala jedna za drugim, diskusija ovih i srodnih predmeta zauzimala je sve više i više prostora, a istraživanje se razgranjavalo u sve veći broj pravaca, dok se dve sveske prvog dela nisu proširile u dvanaest. U međuvremenu često je izražavana želja da se delo izda u sažetijem obliku. Ovo skraćenje je pokušaj da se ta želja zadovolji i da se time ovo delo učini pristupačnim širem krugu čitalaca. Mada je veličina knjige znatno smanjena, trudio sam se da zadržim njene glavne principe, sa onoliko primera koliko je dovoljno da se ti principi jasno prikažu. Jezik prvobitnog dela takođe je uglavnom sačuvan, mada je ovde-onde izlaganje nešto skraćeno. Da bih zadržao što više teksta, žrtvovao sam sve napomene i sve tačne upute na izvore. Čitaoci koji žele da doznaju izvor ma kojeg pojedinačnog tvrđenja moraju se poslužiti većim delom, koje je potpuno dokumentovano i snabdeveno potpunom listom upotrebljene književnosti.

U ovom skraćenom izdanju niti sam dodao novo gradivo niti menjao gledišta izražena u poslednjem izdanju, jer je dokazni materijal do koga sam došao u međuvremenu uglavnom ili potvrdio moje ranije zaključke ili pružio nove ilustracije starih principa. Tako, na primer, o važnom pitanju prakse ubijanja kraljeva po isteku određenog roka ili čim ih zdravlje i snaga počnu da izdaju, dokazni materijal koji ukazuje na veliku rasprostranjenost toga običaja znatno je u međuvremenu povećan. Jedan ubedljiv primer ograničene monarhije te vrste pruža nam moćna srednjovekovna monarhija Hazara u južnoj Rusiji, gde su kraljevi bili stalno u opasnosti da budu ubijeni po isteku određenog roka ili svaki put kad god je izgledalo da neka opšta nedaća, kao suša, nerodica ili poraz u ratu, ukazuje na opadanje njihovih prirodnih moći. Primere o sistematskom ubijanju hazarskih kraljeva, crpljenje iz opisa starih arabljanskih putnika, sakupio sam u jednom drugom delu. Afrika je takođe pružila nekoliko novih primera slične prakse kraljoubistva. Međutim, među ovima možda je najupadljiviji običaj, koji je nekada upražnjavan u Banioru, da svake godine iz jednog posebnog bratstva izaberu prividnog kralja – za koga se pretpostavljalo da je u njemu ovaploćen pokojni kralj, sa čijim je udovicama vršio snošaj u kraljevom mauzoleju – i da ga posle jednonedeljne vladavine udave. Ovaj običaj pruža blisku paralelu sa starom vavilonskom svetkovinom Sakai, kojom su prilikom prividnog kralja oblačili u kraljevsko ruho i dopuštali mu da uživa sa pravim kraljevima naložnicima, a posle petodnevne vladavine skidali ga golog, šibali i ubijali. Na tu svetkovinu nedavno su opet bacili novu
svetlost izvesni asirski napisi, koji kao da potvrđuju tumačenje koje sam ranije dao o toj svetkovini da je ona proslava Nove godine i da je od nje potekla jevrejska svetovina Furim. Druge, nedavno otkrivene paralele sa sveštenim kraljevima Aricije, pružaju afrički sveštenici i kraljevi koji su ubijani posle sedme ili druge godine, a pre toga stalno bili izloženi opasnosti da ih napadne i ubije kakav snažan čovek, koji posle toga nasledi sveštenstvo odnosno kraljevinu. Sa ovim i drugim primerima sličnih običaja pred nama više nije moguće da pravilo o nasleđu Dijaninog sveštenstva u Africi smatramo izuzetnim: jasno je da je ono samo primer jedne rasprostranjene ustanove, čiji su najbrojniji slučajevi dosad nađeni u Africi. Ukoliko te činjenice ukazuju na rani uticaj Afrike na Italiju, pa čak i na postojanje afričkog stanovništva u južnoj Evropi, ne usuđujem se da kažem. Praistorijski odnosi između ova dva kontinenta još uvek su tamni i još su u toku ispitivanja.

Da li je moje objašnjenje tačno ili nije mora se ostaviti budućnosti da reši. Uvek ću biti gotov da ga napustim ako se predloži neko bolje. U međuvremenu, predajući ovu knjigu u njenom novom obliku oceni javnosti, želim da je zaštitim od pogrešnog razumevanja njenog cilja, koje je još uvek često, mada sam se i ranije trudio da ga ispravim. Ako sam se u ovom delu poduže zadržao na obožavanju drveća, to nije zato što preuveličavam njegovu važnost u istoriji religije, a još manje zato što želim da iz
njega izvučem ceo sistem mitologije, već je to samo zato što nisam mogao zanemariti taj predmet pri pokušaju da objasnim značaj sveštenika koji je nosio titulu kralja šume, a koji je sticao pravo na to dostojanstvo odlaganjem grane – zlatne grane – sa drveta u svetom gaju. Ali, ja sam daleko od toga da obožavanju drveća pripisujem najveću važnost za evoluciju religije i mislim da je ono bilo manje važno od drugih činilaca, a naročito od straha od umrlih ljudi, za koju uglavnom verujem da je po svoj prilici bio najmoćnija sila u stvaranju primitivne religije. Nadam se da mi se posle ovog izričitog odricanja neće prebacivati da sam prihvatio sistem mitologije koji smatram ne samo pogrešnim, već i bezrazložnim i besmislenim. Ali, ja sam suviše dobro upoznat sa hidrom greške i ne očekujem da ću sečenjem jedne glave čudovišta sprečiti da druga, ili čak ista, ne nikne ponovo. Oslanjam se na iskrenost i inteligenciju mojih čitalaca da isprave ovu ozbiljnu grešku u razumevanju mojih gledišta poređenjem ili sa mojom izričitom izjavom. – Brik Kort, Templ, London, juna 1922. Dž. Dž. FREJZER

Iz sadržaja knjige Zlatna grana – proučavanje magije i religije:

PREDGOVOR
GLAVA PRVA KRALJ ŠUME
Dijana i Virbije
Artemida i Hipolit
Kratak pregled

GLAVA DRUGA SVEŠTENIČKI KRALJEVI

GLAVA TREĆA SIMPATIČKA MAGIJA
Princip magije
Homeopatična ili imitativna magija
Prenosna magija
Mađioničarev napredak

GLAVA ČETVRTA MAGIJA I RELIGIJA
GLAVA PETA MAGIJSKA KONTROLA VREMENA
Javni mađioničar
Magijska kontrola kiše
Magijska kontrola Sunca
Magijska kontrola vetra

GLAVA ŠESTA MAĐIONIČARI KAO KRALJEVI
GLAVA SEDMA BOGOVI OVAPLOĆENI U LJUDSKOM OBLIKU
GLAVA OSMA KRALJEVI RAZNIH OBLASTI PRIRODE
GLAVA DEVETA OBOŽAVANJE DRVEĆA
Duhovi drveća
Blagotvorne moći duhova drveća

GLAVA DESETA OSTACI OBOŽAVANJA DRVEĆA U MODERNOJ EVROPI
GLAVA JEDANAESTA UTICAJ POLOVA NA BILJE
GLAVA DVANAESTA SVETI BRAK
Dijana kao boginja plodnosti
Brak bogova

GLAVA TRINAESTA KRALJEVI RIMA I ALBE
Numa i Egerija
Kralj kao Jupiter

GLAVA ČETRNAESTA NASLEDSTVO KRALJEVSKOG PRESTOLA U STAROM LACIJU
GLAVA PETNAESTA OBOŽAVANJE HRASTA
GLAVA ŠESNAESTA DIJAN I DIJANA
GLAVA SEDAMNAESTA TERET KRALJEVSTVA
Kraljevski i sveštenički tabui
Odvajanje duhovne od svete vlasti

GLAVA OSAMNAESTA OPASNOSTI PO DUŠU
Duša kao čovečuljak
Odsutnost i prizivanje duše
Duša kao senka i refleksija

GLAVA DEVETNAESTA TABUISANE RADNJE
Tabui u opštenju sa strancima
Tabui o jelu i piću
Tabui o pokazivanju lica
Tabui o napuštanju kuće
Tabui o preostaloj hrani

GLAVA DVADESETA TABUISANA LICA
Tabuisani kraljevi i poglavice
Tabuisana ožalošćena lica
Žene tabuisane za vreme menstruacije i porođaja
Tabuisani ratnici
Tabuisani pobednici
Tabuisani lovci i ribari

GLAVA DVADESET PRVA TABUISANE STVARI
Značenje tabua
Tabuisano gvožđe
Tabuisano oštro oružje
Tabuisana krv
Tabuisana glava
Tabuisana kosa
Obredi pri šišanju kose
Sklanjanje odsečene kose i noktiju
Tabuisana pljuvačka
Tabuisana hrana
Tabuisani čvorovi i prstenovi

GLAVA DVADESET DRUGA TABUISANE REČI
Tabuisana lična imena
Tabuisana imena srodnika
Tabuisana imena mrtvih
Tabuisana imena kraljeva i drugih svetih lica
Tabuisana imena bogova

GLAVA DVADESET TREĆA NAŠ DUG DIVLJAKU
GLAVA DVADESET ČETVRTA UBIJANJE BOŽANSKOG KRALJA
Smrtnost bogova
Ubijanje iznemoglih kraljeva
Ubijanje kraljeva po isteku određenog roka

GLAVA DVADESET PETA PRIVREMENI KRALJEVI
GLAVA DVADESET ŠESTA ŽRTVOVANJE KRALJEVOG SINA
GLAVA DVADESET SEDMA NASLEDSTVO DUŠE
GLAVA DVADESET OSMA UBIJANJE DUHA DRVETA
Duhovske maske
Sahranjivanje karnevala
Iznošenje smrti
Donošenje leta
Bitka leta i zime
Smrt i uskrsnuće Kostrubonke
Smrt i oživljavanje bilja
Slični obredi u Indiji
Magijsko proleće

GLAVA DVADESET DEVETA MIT O ADONISU
GLAVA TRIDESETA ADONIS U SIRIJI
GLAVA TRIDESET PRVA ADONIS NA KIPRU
GLAVA TRIDESET DRUGA ADONISOV KULT
GLAVA TRIDESET TREĆA ADONISOVE BAŠTE
GLAVA TRIDESET ČETVRTA ATISOV MIT I KULT
GLAVA TRIDESET PETA ATIS KAO BOG BILJA
GLAVA TRIDESET ŠESTA LJUDSKI PREDSTAVNICI ATISA
GLAVA TRIDESET SEDMA ISTOČNJAČKE RELIGIJE NA ZAPADU
GLAVA TRIDESET OSMA MIT O OZIRISU
GLAVA TRIDESET DEVETA OBREDI POSVEĆENI OZIRISU
Narodni obredi
Zvanični obredi

GLAVA ČETRDESETA OZIRISOVA PRIRODA
Oziris kao bog žita
Oziris kao duh drveta
Oziris kao bog plodnosti
Oziris kao bog mrtvih

GLAVA ČETRDESET PRVA IZIDA
GLAVA ČETRDESET DRUGA OZIRIS I SUNCE
GLAVA ČETRDESET TREĆA DIONIS
GLAVA ČETRDESET ČETVRTA DEMETRA I PERSEFONA
GLAVA ČETRDESET PETA MAJKA ŽITA I DEVOJKA ŽITA U SEVERNOJ EVROPI
GLAVA ČETRDESET ŠESTA MAJKA ŽITA U RAZNIM ZEMLJAMA
Majka žita u Americi
Majka pirinča u Istočnim Indima
Duh žita ovaploćen u ljudskim bićima
Dvostruka personifikacija žita kao majke i ćerke

GLAVA ČETRDESET SEDMA LITJERS
Pesme žetelaca
Ubijanje duha žita
Žrtvovanje ljudi radi dobre žetve
Ubijanje duha žita u njegovim ljudskim predstavnicima

GLAVA ČETRDESET OSMA DUH ŽITA U OBLIKU ŽIVOTINJE
Ovaploćenje duha žita u životinjama
Duh žita kao vuk ili pas
Duh žita kao petao
Duh žita kao zec
Duh žita kao mačka
Duh žita kao koza
Duh žita kao bik, krava ili vo
Duh žita kao konj ili kobila
Duh žita kao svinjče (vepar ili krmača)
O životinjskim ovaploćenjima duha žita

GLAVA ČETRDESET DEVETA STARA BOŽANSTVA BILJA KAO ŽIVOTINJE
Dionis, jarac i bik
Demetra, svinjče i konj
Atis, Adonis i svinja
Oziris, svinja i bik
Virbije i konj

GLAVA PEDESETA JEDENJE BOGA
Sakrament prvih plodova
Jedenje boga kod Acteka
Mnogi mani u Ariciji

GLAVA PEDESET PRVA HOMEOPATIČNA MAGIJA MESNE HRANE
GLAVA PEDESET DRUGA UBIJANJE BOŽANSKE ŽIVOTINJE
Ubijanje svetog mišara
Ubijanje svetog ovna
Ubijanje svete zmije
Ubijanje svetih kornjača
Ubijanje svetog medveda

GLAVA PEDESET TREĆA UMILOSTIVLJAVANJE DIVLJIH ŽIVOTINJA OD STRANE LOVCA
GLAVA PEDESET ČETVRTA VRSTE ŽIVOTINJSKOG SAKRAMENTA
Egipatske i ainske vrste sakramenta
Povorke sa svetim životinjama

GLAVA PEDESET PETA PRENOŠENJE ZLA
Prenošenje na mrtve predmete
Prenošenje na životinje
Prenošenje na ljude
Prenošenje zla u Evropi

GLAVA PEDESET ŠESTA JAVNO ISTERIVANJE ZLA
Sveprisutnost demona
Povremeno isterivanje zala
Periodično isterivanje zala

GLAVA PEDESET SEDMA JAVNI JARCI GREHA
Isterivanje ovaploćenih zala
Povremeno odašiljanje zala vozilima
Periodično odašiljanje zala vozilima
O jarcima greha uopšte

GLAVA PEDESET OSMA LJUDSKA BIĆA KAO JARCI GREHA U ANTIČKO DOBA
Ljudsko biće kao jarac greha u starom Rimu
Ljudsko biće kao jarac greha u Grčkoj
Rimske Saturnalije

GLAVA PEDESET DEVETA UBIJANJE BOGA U MEKSIKU
GLAVA ŠEZDESETA IZMEĐU NEBA I ZEMLJE
Ne dodirivati zemlju
Ne gledati sunce
Odvajanje devojaka u doba puberteta
Razlozi za odvajanje devojaka u doba puberteta

GLAVA ŠEZDESET PRVA MIT O BALDERU
GLAVA ŠEZDESET DRUGA SVETKOVINE S VATROM U EVROPI
Svetkovine s vatrom uopšte
Vatre za vreme Velikog posta
Uskršnje vatre
Majske vatre
Dugodnevičke vatre
Vatre uoči Svih svetih
Kratkodnevičke vatre
Živa vatra

GLAVA ŠEZDESET TREĆA OBJAŠNJENJE SVETKOVINA S VATROM
O svetkovinama s vatrom
Solarna teorija o svetkovinama s vatrom
Čistilačka teorija o svetkovinama s vatrom

GLAVA ŠEZDESET ČETVRTA SPALJIVANJE LJUDSKIH BIĆA
Spaljivanje figura
Spaljivanje ljudi i životinja

GLAVA ŠEZDESET PETA BALDER I IMELA
GLAVA ŠEZDESET ŠESTA SPOLJAŠNJA DUŠA U NARODNIM PRIČAMA
GLAVA ŠEZDESET SEDMA SPOLJAŠNJA DUŠA U NARODNIM OBIČAJIMA
Spoljašnja duša u mrtvim predmetima
Spoljašnja duša u biljkama
Spoljašnja duša u životinjama
Obred smrti i uskrsnuća