Opis
Beleška o piscu
Fjodor Mihajlovič Dostojevski se rodio u Moskvi 1821, a umro u Petrogradu 1881. Počeo je da piše pod uticajem Gogolja, a već svojim prvim romanom Bedni ljudi (1846) privukao je pažnju književne kritike. Pristupa kružoku Petraševskog vođen socijalnim idejama i ubrzo biva uhapšen i osuđen na smrt. Svega nekoliko trenutaka pred izvršenje smrtne kazne biva pomilovan i prognan u Sibir na deset godina.
Selo Stepančikovo i njegovi stanovnici (1859), Ujkin san (1859), Zapisi iz mrtvog doma (1861), Poniženi i uvređeni (1866), Zločin i kazna (1866), Kockar (1866), Idiot (1868), Zli dusi (1870), Braća Karamazovi (1879–1880) neka su od najpoznatijih dela Dostojevskog, nastala po povratku iz Sibira. Nekoliko godina provodi na putovanju po Evropi i tek po povratku u Rusiju stiče opšte priznanje. Život Dostojevskog bio je obeležen brojnim psihičkim krizama, napadima epilepsije, što on koristi kao temu za neke od svojih romana. Dostojevski je izvršio ogroman uticaj na svetsku književnost, pre
svega svojim polifonim romanom (kako to objašnjava Bahtin u svojoj obimnoj studiji). Uvođenje prikazivanja svesti i podsvesti više junaka daje podsticaja ostalim književnicima toga doba, pa Dostojevski ostaje jedan od najvećih reformatora romana.
