Opis
O pisanju i stilu – autor Artur Šopenhauer
Iz sadržaja knjige O pisanju i stilu:
- O vaspitanju
- O samostalnom mišljenju
- O učenosti i učenjacima
- O čitanju i o knjigama
- O pisanju i stilu
Postoje, pre svega, dve vrste pisaca: takvih koji pišu zbog same stvari i takvih koji pišu zato da bi pisali. Oni prvi imali su misli, ili su doživeli iskustva koja im se čine vredna da ih saopšte; ovima drugim treba novaca, pa zato i pišu, za novac. Ovi misle zato da bi mogli pisati. Mogu se poznati po tome što svoje misli, koliko god mogu više, raspredaju, a izvode i upola tačne, krnje, preterane i nesigurne misli, a obično vole polutamu, kako bi izgledali ono što nisu; zbog toga je njihovo pisanje lišeno određenosti i potpune razumljivosti. Otuda se može lako primetiti da oni pišu samo da bi trošili hartiju.
Ovo se oseća i kod na- ših najboljih pisaca: mestimice, na primer, u Lesingovoj Dramaturgiji, pa čak i u ponekim romanima Žana Paula. Čim se to oseti, knjigu treba odbaciti, jer vreme je skupo. U osnovi, pak, pisac obmanjuje čitaoca čim piše samo zato da bi trošio hartiju, jer on se izgovara kao da piše zbog toga što ima nešto da saopšti. – Honorar i zabrana preštampavanja su, u osnovi, upropašćivanje književnosti. Stvari od vrednosti piše jedino onaj što piše isključivo radi same stvari. Kakva bi neocenjiva dobit bila kada bi, u svim granama jedne književnosti, postojalo samo malo knjiga, ali odličnih. No to nikada ne može biti, dok god se može zasluživati honorar. Jer izgleda kao da neko prokletstvo leži na novcu: svaki pisac postaje rđavim čim piše radi ma kakve dobiti.
