Opis
Krsne slave – crkveni praznici, srpske slave, zdravice, posni kuvar na vodi
Iz sadržaja knjige Krsne slave:
Nepokretni Gospodnji praznici
Pokretni Gospodnji praznici
Bogorodičini praznici
Srpske slave
Zdravice
Posni kuvar na vodi
Iz uvoda knjige Krsne slave:
Naša je dužnost da propovedamo svima nauku Hristovu, nenaturajući je. Najpre u svojoj najbližoj sredini, svojoj porodici, pa onda redom, dalje, nikada ne naturajući nauku Božju. Mi svedočimo u ovom svetu Sina Božijega i nauku Njegovu i rečima i svojim životom. „Da vide vaša dobra djela, i proslave Oca vašega koji je na nebesima“. (Mt. 5, 16)
Čuvati se mnogogovorljivosti. Pogotvu od nametanja vere ljudima rečima svojim, kao što rade oni sektanti. Životom svojim svedočiti da je živ Gospod Bog naš i da je nauka Njegova moguća da se njome živi i da se ona u život uvodi. Jer ljudima, pa i nama ovakvi kakvi smo, mi smo već navikli na greh i nauka Božja, zapovesti Božje izgledaju teške. A one su u stvari nesravnjivo lakše nego greh. Ali kada se navikne na ono što je greh, onda je zapovest Božja teška, a greh je lak, jer je čovek stekao grešnu naviku.
Čovek je slobodno biće. Može da živi i bez greha, može i da ne greši. Uz pomoć blagodati Božje može. Šta će onu činiti, na koju će stranu okrenuti, da li da ide od Oca Nebeskog u suprotnom pravcu ili da ide Ocu Nebeskom, Domu Njegovom i Carstvu Nebeskom, to će on odlučiti. Mi, dakle, da svojom verom, životom po veri, svedočimo Sina Božijeg i Njegovu nauku u ovome svetu.
Trudimo se da reč Božija, istina Božija, uvek ima mesta u nama, pa ćemo i mi imati mesta u Carstvu Nebeskom, u blaženstvu toga Carstva. „Ko ima uši da čuje, neka čuje“, što kaže Gospod naš Isus Hristos. Patrijarh srpski Pavle (delovi beseda iz knjige „Život po Jevanđelju“, Beograd, 1998.)
CRKVENI PRAZNICI
Crkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu.
