Opis
Životi i mišljenja istaknutih filozofa – autor Diogen Laertije
Iz sadržaja knjige Životi i mišljenja istaknutih filozofa
KNJIGA I
- Predgovor
- Glava 1. ‒ Tales
- Glava 2. ‒ Solon
- Glava 3. ‒ Hilon
- Glava 4. ‒ Pitak
- Glava 5. ‒ Bijant
- Glava 6. ‒ Kleobul
- Glava 7. ‒ Perijandar
- Glava 8. ‒ Anaharsis
- Glava 9. ‒ Mison
- Glava 10. ‒ Epimenid
- Glava 11. ‒ Ferekid
KNJIGA II
- Glava 1. ‒ Anaksimandar
- Glava 2. ‒ Anaksimen
- Glava 3. ‒ Anaksagora
- Glava 4. ‒ Arhelaj
- Glava 5. ‒ Sokrat
- Glava 6. ‒ Ksenofon
- Glava 7. ‒ Eshin
- Glava 8. ‒ Aristip
- Glava 9. ‒ Fedon
- Glava 10. ‒ Euklid
- Glava 11. ‒ Stilpon
- Glava 12. ‒ Kriton
- Glava 13. ‒ Simon
- Glava 14. ‒ Glaukon
- Glava 15. ‒ Simija
- Glava 16. ‒ Kebes
- Glava 17. ‒ Menedem
KNJIGA III
- Glava 1. ‒ Platon
KNJIGA IV
- Glava 1. – Speusip
- Glava 2. – Ksenokrat
- Glava 3. – Polemon
- Glava 4. – Krates
- Glava 5. – Krantor
- Glava 6. – Arkesilaj
- Glava 7. – Bion
- Glava 8. – Lakid
- Glava 9. – Karnead
- Glava 10. – Klitomah
KNJIGA V
- Glava 1. ‒ Aristotel
- Glava 2. ‒ Teofrast
- Glava 3. ‒ Straton
- Glava 4. ‒ Likon
- Glava 5. ‒ Demetrije
- Glava 6. ‒ Heraklid
KNJIGA VI
- Glava 1. ‒ Antisten
- Glava 2. ‒ Diogen
- Glava 3. ‒ Monim
- Glava 4. ‒ Onesikrit
- Glava 5. ‒ Krates
- Glava 6. ‒ Metrokle
- Glava 7. ‒ Hiparhija
- Glava 8. ‒ Menip
- Glava 9. ‒ Menedem
KNJIGA VII
- Glava 1. ‒ Zenon
- Glava 2. ‒ Ariston
- Glava 3. ‒ Heril
- Glava 4. ‒ Dionisije
- Glava 5. ‒ Kleant
- Glava 6. ‒ Sfer
- Glava 7. ‒ Hrisip
KNJIGA VIII
- Glava 1. ‒ Pitagora
- Glava 2. ‒ Empedokle
- Glava 3. ‒ Epiharm
- Glava 4. ‒ Arhita
- Glava 5. ‒ Alkmeon
- Glava 6. ‒ Hipas
- Glava 7. ‒ Filolaj
- Glava 8. ‒ Eudoks
KNJIGA IX
- Glava 1. ‒ Heraklit
- Glava 2. ‒ Ksenofan
- Glava 3. – Parmenid
- Glava 4. – Melis
- Glava 5. – Zenon iz Eleje
- Glava 6. – Leukip
- Glava 7. – Demokrit
- Glava 8. ‒ Protagora
- Glava 9. ‒ Diogen iz Apolonije
- Glava 10. ‒ Anaksarh
- Glava 11. ‒ Piron
- Glava 12.‒ Timon
KNJIGA X
- Glava 1. ‒ Epikur (biografija; poslanice Herodotu, Pitoklu i Menoiku; Kyriai doxai ‒ osnovne misli)
Iz predgovora knjige Životi i mišljenja istaknutih filozofa
Neki tvrde da je proučavanje filozofije počelo kod varvara. Kažu, naime, da su u Persijanaca živeli magi, a u Babilonjana ili Asiraca Haldejci, u Indusa gimnosofisti; među Keltima i Galima ljudi koji su se zvali druidi i sveti; tako tvrde Aristotel u knjizi Magikus i Sokrat u dvadeset trećoj knjizi dela Diadochaí (Redosled filozofa). Dalje tvrde da je Mohos bio Feničanin, Zamolksid ‒ Tračanin, a Atlant – Libijac.
Egipćani tvrde da je Hefest bio sin Nila i da je s njim počela filozofija, a da su njeni glavni predstavnici bili sveštenici i proroci. Od toga vremena do Aleksandra Makedonskog prošle su 8 863 godine; za to vreme dogodila su se 373 Sunčeva i 832 Mesečeva pomračenja.
Doba maga, od kojih je prvi bio Persijanac Zoroaster, trajalo je 5 000 godina pre pada Troje, kako tvrdi Platonov učenik Hermodor u svom delu O matematici; Ksantos Liđanin računa 6 000 godina od Zoroastra do Kserksovog pohoda, i kaže da je posle toga bilo mnogo magova jedan za drugim, po imenu Otanas, Astrampsihos, Gobrias i Pazatas, sve do osvajanja Persije od strane Aleksandra.
Ali ovim piscima nije poznato da ovi uspesi koje oni pripisuju varvarima zapravo pripadaju Helenima, s kojima nije počela samo filozofija, nego i sâm ljudski rod. Kod Atinjana je, na primer, živeo Musajos, a kod Tebanaca Linos. Tvrdi se da je Musajos bio sin Eumolpov, da je napisao Teogoniju i prvi konstruisao loptu; dalje, da je on učio da sve vodi poreklo od jednoga i da se u jedno rastvara. Umro je u Faleronu, i priča se da mu je napisan ovaj epitaf (Anthol. Pal., VII, 615):
Faleron krije dragog Eumolpovog sina,
Musaja, telo pokojnikovo, ispod ovog groba.
Atinjani se nazivaju Eumolpidima po Musajevom ocu.
Linos je, po predaji, bio sin boga Hermesa i muze Uranije. On je napisao Kozmogoniju, opisano kretanje Sunca i Meseca, i govori o postanku životinja i plodova. Početak ove pesme glasi ovako:
Beše jednom vreme u kome ponikoše sve stvari.
Ovu misao je prihvatio Anaksagora i izjavio da su sve stvari bile zajedno, da je došao Um (Nûs) i da ih je lepo rasporedio. Linos je umro u Eubeji, pogođen Apolonovom strelom, a ovo je njegov epitaf (Anthol. Pal., VII, 616):
Ova zemlja prihvatila je mrtvoga Tebanca Lina
lepo ovenčanog sina muze Uranije.
I tako je filozofija počela kod Helena; i samo njeno ime
ne dozvoljava da se prevede na strani jezik.
Ali oni ljudi koji njen pronalazak pripisuju varvarima navode Orfeja Tračanina, tvrdeći da je bio filozof i da je najstariji od njih. Ja zaista ne znam da li ga treba nazivati filozofom ako se ima na umu šta je on rekao o bogovima. Jer, šta treba da kažemo za onoga ko ne preza od toga da bogovima pripiše sve ljudske patnje, pa čak i što i sami ljudi retko izgovaraju i čine ružno svojim jezikom. Priča se da je poginuo od ruku žena; ali prema epigramu u Diosu, u Makedoniji, govori se da je bio pogođen munjom; epigram glasi (Anthol. Pal. Plan., VII, 617):
Ovde sahraniše muze Tračanina Orfeja sa zlatnom lirom,
koga je ubio mudri Zevs zadimljenom munjom.
