Opis
Teozofski rečnik
Teozofski rečnik ima tu nepovoljnost da je gotovo u celini posthumno delo. Budući da je autor video samo radnu verziju prve trideset i dve stranice. Ova činjenica je utoliko žalosnija ukoliko imamo na umu da je Blavacka nameravala da dopuni svoj prvobitni rukopis znatnom građom. To bi nesumnjivo uvećalo obim ovog izdanja i rasvetlelo još mnoge nejasne termine koji nisu uključeni u sadašnji Rečnik. Što je još važnije, dalo nam uvid u skice iz života mnogih adepata sa Istoka i Zapada.
Teozofski rečnik – cilj
Teozofski rečnik ima za cilj da nas uputi u suštinsko značenje pojmova iz sanskrita, srednjopersijskog jezika (pahlavi), Tibeta, Palija, Kaldeje (Haldeje), Persije, Skandinavije, te hebrejske, grčke, latinske, kabalističke i gnostičke tradicije. Zatim okultnih termina koji se koriste u teozofskoj literaturi i sreću u Razotkrivenoj Izidi, Ezoterijskom budizmu, Tajnoj doktrini, Ključevima Teozofije… Kao i mesečnika kao što su Teozof, Lucifer i Put… Te drugih publikacija Teozofskog društva. Članci označeni sa (w.w.w), koji objašnjavaju kabalističke pojmove ili ilustruju rosenkrojcersku i hermetičku doktrinu, dodati su na naročiti zahtev Blavacke od strane V.V. Vestkota (W.W. Westcott), M.B., P.M. i P.Z.-a, generalnog sekretara Rozenkrojcerskog društva i prоmonstratora Kabale u hermetičkom redu „Zlatne zore“.
Blavacka je takođe želela da istakne koliko su joj u grupisanju podataka pomogli Itelov Sanskritsko-kineski rečnik (Sanskrit-Chinese Dictionary, Eitel). Takođe, Dausonov Rečnik klasičnog hinduizma (The Hindu Classical Dictionary, Dowson), Vilsonova Višnu-Purana (Vishnu Purana, Wilson). Tu je i Kraljevska masonska enciklopedija autora Keneta Mekenzija (Royal Massonic Cyclopedia, Kenneth Mackenzie).
Kako dolepotpisani ne poseduje dovoljno stručnosti i vanrednog znanja da bi se upustio u uređivanje raznovrsnog i poliglotskog sadržaja poslednjeg doprinosa H.P.B. teozofskoj literaturi, nesumnjivo će se pojaviti greške u transliteraciji koje će vrsni stručnjaci u ovom domenu odmah uočiti. Međutim, kako gotovo svaki orijentalista ima svoj sopstveni sistem, valja imati razumevanja za različite transliteracije u ovom delu, i ne pripisati ih isključivo „karmi“ urednika.
R. S. MEAD.
London, januar, 1892.
