Opis
O religiji – autor Artur Šopenhauer
Vera je kao ljubav: ona se ne da nametnuti. Zato i jeste uzaludan svaki trud da se ona državnim merama uvede ili učvrsti.
Odlomak iz knjige O religiji
Demofel: – Među nama rečeno, dragi moj stari prijatelju, meni se ne dopada što ti, pokatkada, svoje filosofsko uverenje o religiji iznosiš sa sarkazmom, pa, štaviše, i otvoreno je grdiš. Vera svakoga čoveka njemu je sveta, pa, prema tome, treba i tebi da bude.
Filalet: – Nego consequentiam! Ja ne uviđam zašto treba da imam obzira prema laži zbog toga što su drugi glupi. Ja istinu cenim više od svega ostalog, pa, baš zbog toga, mrzim sve ono što se njoj protivi. Moja ti je deviza vigeat veritas, et perat mundus, slična onoj pravničkoj fiat justitia, et pereat mundus. Svaki fakultet treba da ima po jednu sličnu devizu.
Demofel: – Onda medicinska deviza treba, otprilike, da glasi ovako: fiant pilulae, et pereat mundus. Ona bi još najlakše mogla da se sprovede u delo.
Filalet: – Bože nas sačuvaj! Sve treba uzimati cum grano salis.
Demofel: – E pa dobro; ali ja sam zbog toga baš i želeo da ti i religiju razumeš cum rano salis i da uvidiš da se potrebi narodnoj mora izlaziti u susret prema njegovoj umnoj sposobnosti. Religija je jedino sredstvo pomoću koga je surovi duh i nerazvijeni razum prostoga naroda, koji je zabavljen niskim poslovima i materijalnim radom, u stanju da shvati i oseti visoki smisao života. Jer čovek, onakav kakav je on obično, nema prvobitno ni za šta drugo smisla nego za zadovoljenje svojih fizičkih potreba i prohteva, a, sem toga, i za nešto malo zabave i razonode. Osnivači religija i filozofi dolaze na svet da ga iz toga dremeža drmnu i da ga upute na visoki smisao života. Filozofi su za mali broj, za odabrane, a osnivači religija za mnogo njih, za čovečanstvo u najširem smislu. Jer, još je tvoj Platon rekao φιλοσοφον πληθος αδυνατον ειναι4, i ti ne bi smeo to da zaboravljaš. Religija je metafizika narodna, koja mu je bezuslovno potrebna i zbog toga se mora naročito poštovati; nju diskreditovati, značilo bi prosto oduzeti mu je. Kao što imamo narodnu poeziju i, u poslovicama izloženu, narodnu mudrost, tako mora da postoji i izvesna narodna metafizika; jer ljudima je veoma potrebno izvesno objašnjenje života, a to objašnjenje mora da bude udešeno prema sposobnosti njihovog shvatanja. Stoga ono nije ništa drugo nego u alegoriji odevena istina i ono nam pruža, i u praktičnom i u moralnom pogledu, tj. i kao putovođa u radu i kao umirenje i uteha u patnjama i u smrti, u svakom slučaju bar isto toliko koliko nam je u stanju da pruži sama istina kad je posedujemo. Neka te ništa ne buni njen ovako čudnovat i prividno besmislen oblik. Kao vaspitan i učen čovek, ti ne možeš ni da zamisliš na kakve se sve načine mora zaobilaziti da bi se dubokim istinama mogao prokrčiti put do prostog naroda i njegove neprosvećenosti. Razne religije samo su razne sheme, u kojima narod shvata i predočava sebi istinu, koja mu je sama po sebi neshvatljiva, a sa kojom se on, ipak, nerazdvojno vezuje. Zbog toga, dragi moj, ne zameri mi, ali religiju grditi u isto je vreme i glupo i nepravedno.
