Opis
O gnevu: Lukije Anej Seneka (4.ne – 65. ne) jedan od najznačajnijih predstavnika rimskog stoicizma.
Još kao dečak interesovao se za filozofiju, da bi joj se kasnije sasvim predao.
Stekao je široko obrazovanje, te je kao besednik, pesnik, mislilac i državnik mnoge nadmašio. Godine 65. za vladavine Nerona ovaj ga osudi na smrt otkrivši zaveru.
Kao posebnu milost dopusti mu da se sam ubije. Seneka je bio jedan od najplodnijih pisaca u rimskoj književnosti. Osim važnijih dela sačuvana su Prirodnjačka istraživanja u sedam knjiga, Dijalozi u dvanaest knjiga i čuvena Pisma Luciju u dvadeset tomova.
Lukije Anej Seneka stekavši najbolje obrazovanje, okrenuo se asketskoj strogosti u duhu stoičara. Uz obuhvatanje ideja platoničara i novopitagorejaca. Pored pisane reči, istakao se i kao besednik. Sačuvana dela: Dijalozi u 12 knjiga, u kojima je prilično grubo grupisano njegovih deset dijaloga, i to nakon njegove smrti. Poznatiji “dijalozi” su: traktati O proviđenju, O postojanosti mudraca, O gnevu, O kratkoći života, O dokolici, i spis Pisma Luciliju (Pisma prijatelju).
Senekina “životna oblast” bila je etika.
Obilje Senekinih originalnih ideja i etičkih stavova nalazimo u spisu “Pisma Luciliju” (Lucilije je bio njegov prijatelj, obrazovani Rimljanin, prokurator na Siciliji). Pošto je voleo Platona, Seneka je usvojio staru podelu filozofije na logiku, fiziku i etiku. Nalazio je da upravo između fizike i etike postoji razlika kao između Boga i čoveka.
On razlikuje silu od materije, a materiju od božanstva, koje kao duh kroz sve prodire. Pretpostavlja da u duši, pored racionalnog, postoji i iracionalni element (sposobnost za afekte i požude, čije obuzdavanje vodi sreći). Takođe, pravi razliku između duše i tela (koje je samo ljuska, okov, tamnica za “meso”). Uzimao je u obzir dve hipoteze o sudbini duše posle smrti: besmrtnost (o kojoj se ništa sigurno ne može tvrditi) i večno nepostojanje (koje je u delima vrlo sugestivno opisao).
Po Seneki, cilj egzistencije je ostvarenje sreće, do koje se dolazi kad se pomoću vrline ostvari duševni mir, spokojstvo i nepokolebljivost duše. Vrlina je najveće dobro, jer vodi sreći; jedan od glavnih uslova sreće jeste živeti u saglasnosti sa prirodom. Seneka je uviđao negativna svojstva ljudi, mučnost i jad egzistencije, retkost vernosti i poštenja, ali je govorio da zbog toga ne treba očajavati. Čovek treba da više liči na Demokrita (koji se smejao prilikom izlaska iz kuće, uviđajući komediju u svemu što radimo), nego na Heraklita (koji je plakao kada je iz kuće polazio, uviđajući sveopštu bedu).
Seneka je pisao i tragedije po grčkim uzorima (Medeja, Atamenon, Fedra, Edip), kao i epigrame. Današnje vreme zadužio je i svojim zalaganjem za ukidanje smrtne kazne, kao i preporukom ljubavi prema ljudima.
Latinski citati – Izreke i poslovice
Latinski citati: Knjiga predstavlja izbor od oko 1700 citata, izreka, poslovica, pravnih izreka kao i latinske skraćenice. Ukratko su date biografije velikih ljudi toga vremena čije misli čitamo. Na početku knjige kao mali dodatak nalaze se pravila za čitanje latinskog jezika.
25. Accipere quam facere praestat iniuriam. (Ciceron) – Bolje nepravdu trpeti nego nanositi.
325. Dis proximus ille, quem ratio, non ira movet – Najbliži je Bogovima, onaj koga pokreće razum, a ne gnev.
859. Omnia sun misera in bellis civilibus, sed miserius nihil quam ipsa victoria. (Ciceron) – Sve je jadno u gradjanskim ratovima, ali nije ništa jadnije nego sama pobeda.
1065. Senatores boni viri: senatus autem mala bestia. – Senatori su dobri ljudi, ali senat je opaka zver. Stara latinska poslovica, govori se kad se hoće istaći da su pojedini članovi neke institucije kao pojedinci čestiti, ali da sama institucija koju oni sačinjavaju ne valja.
INDIJA – RIZNICA MUDROSTI
VEROVANJE
Ne verujte zato što tako tvrdi neki stari spis, ne verujte ni zato što je takva vera vašeg naroda, vera kojoj su vas učili od detinjstva; vei o svakoj stvari dobro razrnislite. I vidite li da je na dobro drugima, verujte u tu stvar; živite je i pomozite drugima da žive.
(Buda)
BUDALA
I ako budala doživotno poštuje pametnoga, neće razumeti istinu kao ni kašika ukus čorbe. Ali ako se pametan čovek pridruži pametnome samo jedan čas, brzo će razumeti istinu kao jezik ukus čorbe…
