Opis

Ljudi i sistemi – autor Džejms Alen

Iz uvoda knjige Ljudi i sistemi:

U svetu koji se stalno menja, punom nesigurnosti i raznih životnih problema, neophodno je pronaći svoje uporište, neki princip koji bi poslužio kao osnova za održavanje duševnog mira i sreće. Sve nauke, filozofije i religije ovog sveta su tragale za takvom suštinom, a tu su i brojna tumačenja univerzuma, kako s materijalnog tako i s duhovnog stanovišta –brojni su pokušaji da se ustanovi jedinstveni princip ili principi koji će pomiriti sva previranja i kontradiktornosti života.

Kažu da je matematika jedina egzaktna nauka, odnosno jedina nauka u kojoj su zakoni večni i nepoljuljani, bez izuzetaka. Međutim, matematika je tek telo, dok je etika duh. Ne postoji matematički problem koji nema svoju etičku protivtežu. Duh etike nije ništa manje večan i egzaktan od matematičkih formula.

Ljudi i sistemi – Matematičke osnove:

Istraživanja su pokazala da su sve prirodne nauke fundamentalno matematičke. Čak i muzika, za koju se čini da nema ničeg zajedničkog s matematikom, zapravo počiva na striktnim matematičkim proračunima. Nauka o harmoniji otkriva određene nepromenljive tonove, koji nikad ne odstupaju od svojih odnosnih proporcija, i svaki od njih se može numerički razložiti. Ti tonovi, poput brojeva koji ih predstavljaju, su nepromenljivo ustanovljeni, i iako su njihove kombinacije – poput kombinacija brojeva – bezgranične, određena kombinacija će uvek dati identičan rezultat.

Matematičke osnove su kamen temeljac hrama nauke. Ta matematička izvesnot predstavlja \’bezvremenu stenu\’ i \’veliki mir\’, na kome su svi sveci i mudraci uspevali da pronađu spokoj, kao jedini spas od stresa i meteža svakodnevnog života.

Sada se ljudski život i evolucija zasnivaju na učenju tih preliminarnih lekcija. Lekcija koje vode čovečanstvo prema savladavanju i razumevanju ovih osnovnih božanskih znanja. Bez takve trajne, egzaktne matematičke osnove nijedna se lekcija ne može naučiti. Kada govorimo o ljudskim bićima koja uče Božje ili životne lekcije, imamo dva aspekta:

stepen neznanja učenika i
postojanje određenog znanja koje on treba da stekne.

Ovo je jednostavno poput učenja deteta u školi. Savladavanje lekcija počiva na postepenom napredovanju prema trajnim principima znanja. Bez ovakvog pristupa, nemoguće je i otpočeti sa učenjem. Prema tome, ako govorimo o zabludelim ljudima koji uče životne lekcije, zapravo mislimo, bili mi svesni toga ili ne, na postojanje trajne osnove znanja, kojoj svi ljudi teže.

Božanska pravda:

Osnovni princip, znanje koje će čitavo čovečanstvo naposletku steći, najbolje je predstavljeno izrazom Božanska Pravda. Ljudska pravda je fleksibilan pojam budući da svaki pojedinac ima svoje svetle i mračne strane. U Božanskoj Pravdi takvih varijacija nema. Na njenim principima večno počiva čitav univerzum. Božanska Pravda je duhovna matematika. Kao što s matematičkim figurama i objektima, bili oni jednostavni ili složeni, može postojati samo jedan nepromenljivi rezultat, koji neznanje ili namerno izvrtanje to ne mogu promeniti, tako i svaka kombinacija misli i dela, dobrih ili loših, ima nepromenljive i neizbežne posledice na koje ništa ne može uticati.

Da nije tako, da možemo imati radnju bez uzroka, ili posledicu bez čina, iskustvo nikako ne bi moglo dovesti do znanja. Ne bi bilo nikakve osnove sigurnosti, niti lekcija koje treba naučiti.

Ljudi i sistemi – Uzrok i posledica

Shodno tome, svako delo ima svoj uzrok. Uzrok i posledica su tako blisko povezani da ne ostavljaju prostora za uplitanjenepravde. Međutim, tu je neznanje, i zbog njega se životne lekcije pogrešno tumače, a upravo to pogrešno tumačenje jeste greška ili greh – a to je izvor ljudske patnje. Koliko često dete u školi plače jer ne može tačno da izračuna i reši matematički zadatak! I starija deca u školi života isto reaguju kada suma njihovih dela za rezultat da patnju umesto sreće.

Stoga je osnova sigurnosti na koju se možemo osloniti u svim životnim neprilikama matematička tačnost moralnog zakona. Moralni red univerzuma nije i ne može biti disproporcionalan, jer bi se u suprotnom univerzum raspao. Ako kuća od cigle ne može stajati čvrsto ukoliko nije sagrađena u skladu s geometrijskim proporcijama, kako onda univerzum, sa svim svojim beskrajnim kompleksnim formama i kretanjima, opstaje kroz bezgranična vremenska doba u svoj svojoj netaknutoj veličanstvenosti ako ne počiva na nepogrešivoj i nepomućenoj pravdi?

Zakoni

Svi zakoni fizike poznati ljudima nikad ne variraju u svom dejstvu. Ista akcija uvek daje istu reakciju. Takođe svi duhovni zakoni poznati ljudima takođe jesu i moraju biti nepogrešivi u svom dejstvu. U životnim situacijama će određene misli i dela uvek imati iste posledice. Bez fundamentalne etičke pravde nema ljudskog društva, jer se društvo zasniva na ispravnim reakcijama na delanje individualaca kao na jedinom načinu da se društvo ne raspadne.

Shodno tome, sve nejednakosti u životu, kad je reč o raspoređivanju sreće i patnje, samo su ishod rada moralnih snaga i njihove besprekorne preciznosti, tog savršenog zakona, jedinog velikog osnova sigurnosti u životu, ion nam omogućava da otkrijemo kako postići savršenstvo i postati mudar, prosvetljen, i ispunjem radošću i mirom.

Oduzmite čoveku ovaj osećaj sigurnosti iz svesti, i on će izgubljen lutati na sopstvenom okeanu slučajnosti, bez mape, kormila i kompasa. On onda nema nikakvu bazu za izgradnju karaktera niti života, Nema nikakvu nagradu za plemenita dela, Nema nikakav moralni kompas. Čovek ostaje bez ostrva mira i bez luke koja predstavlja sklonište. Čak i najgrublja ideja Boga kao velikog čoveka savršenog uma koji ne može pogrešiti, koji se ne predomišlja i nikakva senka mu ne zavarava oči, predstavlja jedan vid popularnog verovanja u osnovne principe Božanske Pravde.

Princip

Ovaj princip ne dopušta ustupke niti predomišljanja, postoji samo ono što je nepogrešivo i nepromenljivo ispravno. Stoga su sve ljudske patnje zapravo samo direktne posledice uzrokovane greškama iz neznanja, i kao takve – prolazne. Čovek ne može patiti zbog nečega što nije nikad uradio, ili izostavio da uradi, jer bismo onda imali posledicu bez uzroka.

Gde je posledica, tu je i uzrok. Danas žanjemo ono što smo juče sejali. Čovek koji je sada dobar može žnjeti posledice svojih nekadašnjih zlodela. Čovek koji je sada loš može žnjeti posledice svojih nekadašnjih dobročinstava. Imajući to u vidu, uz pomoć ovog zakona možemo baciti svetlost na večno pitanje zašto dobri ljudi pate i propadaju, a loši uživaju i napreduju. Sve što se sad dešava ima uzroke u istoriji svog postojanja. Svaki događaj iza sebe ima dug voz pun uzroka i posledica. Taj voz će nas uvek pratiti. Reči dobijaju smisao kad im damo kontekst, predmeti kad ih smestimo u okruženje, na isti način se moramo odnositi i prema događajima.

Božanska ljubav

Ovaj princip Božanske Pravde ne razlikuje se od Božanskog Zakona. Isti je. Površni ljudi odvajaju pravdu od ljubavi, čak ih smatraju suprotnostima, ali u duhovnom smislu one su stopljene u jedno.

Ništa nije transparentno ispravno. I nema ničeg lepšeg nego iskusiti i zablude i greške, i tako se \’usavrštiti kroz patnju\’. U Božanskoj Ljubavi, koja je nepromenljiva, nepogrešiva, nikad ne previđa nijedno delo, imamo siguran kamen spasa, zahvaljujući kome se možemo promeniti. Trajan mir i sigurnost mogu se pronaći jedino u nepromenljivoj i večnoj istini. Pribegavanjem tom božanskom principu, odbacivanjem svakog zla, prihvatanjem svakog dobra, mi stičemo mudrost i stvaramo uporište izvesnosti na koje se sa sigurnošću možemo osloniti u svim životnim izazovima, tako nalazimo svoj večni kamen oslonac i utočište svetaca.