Komplet knjiga Umeće ratovanja + Slika Dorijana Greja + Životinjska farma + Kockar

Opis

Umeće ratovanja – Sun Cu

Umeće ratovanja otkriva nam, kroz primer sukobljenih armija, bezvremena načela koja važe u svakodnevnom životu. Ovo delo čitaocu pruža nenadmašan uvid u ljudsku prirodu i u prirodu međuljudskog konflikta. Bilo da je reč o politici, sklapanju ugovora, stupanju u brak ili rukovođenju nekom velikom organizacijom ili političkom strankom, Umeće ratovanja svakako pruža najbolji savet.

Umeće ratovanja” koje se smatra jednim od najstarijih vojnih knjiga na svetu sastoji se od 13 poglavlja od kojih je svako posvećeno jednom aspektu ratovanja.

Br. str.: 88
Povez: Tvrd
Format: 140mm x 205mm
Pismo: Latinica

Slika Dorijana Greja – Oskar Vajld

London, krajem XIX veka. U jednom umetničkom studiju, zanosni i bogati Dorijan Grej pozira slikaru Bazilu. San o posedovanju portreta koji će stariti umesto njega i prihvatiti tragove vremena na njegovom anđeoskom licu postaće za Dorijana paradoksalna, zastrašujuća stvarnost. Ali neće samo belezi starosti preći na sliku ovog lepog mladića, već i sramni poroci njegove duše: duše pune oholosti, iskvarene i dekadentne, zarobljene u ponoru izopačenosti i cinizma, neobuzdane pohlepe i želje za uživanjem svake vrste.
Iz unapred izgubljene borbe za večnu mladost, Dorijan će izaći poražen, kao rob apsurdne želje da poistoveti umetnost sa životom.

Br. str.: 230
Povez: Tvrd
Format: 125 x 176 mm
Pismo: Latinica

Životinjska farma – Džordž Orvel

Jedan od najvećih engleskih pisaca – Džordž Orvel (pravo ime Erik Bler), rođen je 25. juna 1903. u Indiji. Posle uzbudljive autobiografske knjige Niko i ništa u Parizu i Londonu (1933) napisao je i objavio nekoliko romana. Ali mu je prvi veliki uspeh donela knjiga Životinjska farma (1945). Svoj opus je zaokružio romanom 1984 (1949). Životinjska farma je odmah privukla pažnju širom sveta.

Prevedena je na sve svetske jezike i ušla u programe školske lektire u mnogim zemljama. Ovo retko subverzivno delo, neka vrsta primenjenog Komunističkog manifesta, poteklo je pre svega iz Orvelovog revolta. Revolta protiv Staljinove diktature u SSSR-u. Orvel se tada, kao zakleti levičar i idealista, borio u Španskom građanskom ratu, gde su mu se otvorile oči. I zaista, ova višeslojna satira današnje situacije u svetu, u kome su radnici ono što su životinje na farmi, počinje njihovom pobunom. Završava se tako što bivaju nanovo porobljene od sebi sličnih, tj. svinja, Svinja kojima su prepustile da donose odluke u njihovo ime. Koliko god je knjiga kritika socijalizma u Rusiji, toliko je i kritika kapitalizma, jer su u oba sistema ljudi obespravljeni i porobljeni.

U svom nikad objavljenom predgovoru za prvo izdanje Životinjske farme, Orvel piše kako je dobio inspiraciju da napiše ovu knjigu:

„… video sam dečaka od oko deset godina kako upravlja ogromnim konjem upregnutim u kola. Šibajući ga kad god bi pokušao da skrene s uske staze. Kad bi takve životinje samo postale svesne svoje snage, pomislio sam, ne bismo imali takvu moć nad njima, a čovek izrabljuje životinje na isti način kao što bogati izrabljuju proletarijat.“

Sada, skoro 80 godina otkako je objavljena, Životinjska farma je aktuelnija nego ikad. Pre svega kao kritika svakog sistema u kome mali broj bogatih i moćnih eksploatiše i drži u ropstvu sve ostale ljude.

Br. str.: 112
Povez: Tvrd
Format: 140mm x 205mm
Pismo: Latinica

Kockar – F.M. Dostojevski 

Roman koji govori o tri teme koje se međusobno prepliću. Govori o kockarskoj strasti, Rusu u inostranstvu i nekoliko ljubavnih odnosa. Kroz život Alekseja Ivanoviča autor je predočio „pakao kockarnice“, koji je opisan sa mnogo žara i strasti. Aleksej se stidi kocke, ali ne može da se oslobodi tog poroka, jer ga je obuzela strast za rizikom, strast za trenutkom da ponovo dobije. Zaboravlja na svakodnevne sitnice koje su ga činile srećnim i na ljubav voljene Poline. Posle godinu dana Aleksej shvata da je na pogrešnom putu i odlučuje da se bori.

Kockar je, uz Zapise iz Mrtvog doma, u velikoj meri autobiografsko delo Fjodora Dostojevskog. Glavni, fatalni ženski lik u romanu zove se isto kao i tadašnja njegova ljubav Apolinarija Suslova, s kojom je bio u Evropi 1863, kada je i počeo opsesivno da se kocka na ruletu. Polina je imala 21. godinu kad je upoznala Dostojevskog na jednom od njegovih predavanja. Ova burna veza trajala je s prekidima pune četiri godine. Polina je kasnije postala uzor i za lik Nastasje Filipovne u romanu Idiot.