Availability: U prodaji

Komplet knjiga 1 – 3:  Misli znamenitih Srba, Dušanov zakonik i Krsne slave

Original price was: 1.650,00 рсд.Current price is: 825,00 рсд.

Izdavač: Edicija
Godina izdanja: 2023.
Br. str.: 316
Povez: Tvrd
Format: 140mm x 205mm
Pismo: Ćirilica

Kategorije: ,
PDF not available

Opis

Komplet knjiga 1 – 3:  Misli znamenitih Srba, Dušanov zakonik i Krsne slave

Komplet sadrži tri knjige:

  1. Misli znamenitih Srba
  2. Dušanov zakonik
  3. Krsne slave 

Misli znamenitih Srba

Misli znamenitih Srba i izreke srpskih velikana. Velikana koji su svojim životom, radom, delom ostavili veliki trag u istoriji, kulutri i duhovnosti ovog naroda…

Iz sadržaja knjige Misli znamenitih Srba:
  • Aleksa Šantić
  • Arčibald Rajs
  • Arsen Diklić
  • Bora Todorović
  • Borisav Stanković
  • Borislav Pekić
  • Branislav Nušić
  • Branko Ćopić
  • Branko Miljković
  • car Stefan Dušan Silni
  • Danilo Bata Stojković
  • Danilo Kiš
  • Desanka Maksimović
  • despot Stefan Lazarević
  • Dobrica Erić
  • Vožd Đorđe Petrović ‒ Karađorđe
  • Đorđe Vajfert
  • Dositej Obradović
  • Dragan Nikolić
  • Dragiša Vasić
  • Duško Radović
  • Filip Višnjić
  • Hajduk Veljko Petrović
  • Ignjat Bajloni
  • Ilija Milosavljević Kolarac
  • Isidora Sekulić
  • Ivan Gundulić
  • Ivo Andrić
  • Josif Pančić
  • Jovan Cvijić
  • Jovan Dučić
  • Jovan Jovanović Zmaj
  • Jovan Ristić
  • Jovan Skerlić
  • Jovan Sterija Popović
  • Jovan Žujović
  • Karl Malden (Mladen Sekulović)
  • Katarina Ivanović
  • kneginja Milica Hrebeljanović
  • knez Aleksandar Karađorđević
  • knez Lazar Hrebeljanović
  • knez Mihailo Obrenović
  • knjaz Miloš Obrenović Veliki
  • kralj Aleksandar I Karađorđević Ujedinitelj
  • kralj Milan Obrenović
  • kralj Nikola I Petrović Njegoš
  • kralj Petar I Karađorđević
  • Ksenija Atanasijević
  • Laza Kostić
  • Laza Lazarević
  • Ljuba Popović
  • Ljuba Tadić
  • Luka Ćelović Trebinjac
  • Marija Maga Magazinović
  • Meša Selimović
  • Mihajlo Bata Paskaljević
  • Mihailo Miša Janketić
  • Mihajlo Pupin
  • Mija Aleksić
  • Milan Kujundžić Aberdar
  • Milan Rakić
  • Milena Dravić
  • Milena Pavlović-Barili
  • Mileva Marić Ajnštajn
  • Milić od Mačve
  • Milica Jakovljević – Mir Jam
  • Milica Stojadinović – Srpkinja
  • Milorad Pavić
  • Miloš Crnjanski
  • Miloš Obilić
  • Miloš S. Milojević
  • Milovan Glišić
  • Milunka Savić – srpska Jovanka Orleanka
  • Milutin Milanković
  • Miodrag Petrović Čkalja
  • Mira Stupica
  • Miroslav Mika Antić
  • Momčilo Nastasijević
  • Monah Teodosije
  • Monahinja Jefimija / Despotica Jelena Mrnjavčević
  • Nadežda Petrović
  • Neda Arnerić
  • Nikola Simić
  • Nikola Spasić
  • Nikola Tesla
  • Mihajlo Omer paša Latas
  • Oskar Davičo
  • Paja Jovanović
  • Patrijarh srpski Pavle
  • Patrijarh srpski Varnava
  • Pavle Vujisić
  • Petar II Petrović Njegoš
  • Petar Kočić
  • Petar Kralj
  • Predrag Ejdus
  • Predrag Pepi Laković
  • Radoje Domanović
  • Rastko Petrović
  • Josip Ruđer Bošković
  • Ružica Sokić
  • Sava Šumanović
  • Sava Tekelija
  • Sima Pandurović
  • Simo Matavulj
  • Simo Milutinović Sarajlija
  • Skender Kulenović
  • Slobodan Jovanović
  • Slobodan Marković – Libero Markoni
  • Sofija Soja Jovanović
  • Sonja Savić
  • Stanislav Binički
  • Stanislav Vinaver
  • Stanoje Glavaš
  • Starina Novak
  • kralj Stefan Tvrtko I Kotromanić
  • Stevan Hristić
  • Stevan Jakovljević
  • Stevan Sremac
  • Stevan Stojanović Mokranjac
  • Stevo Žigon
  • Stojan Novaković
  • knez Strojimir Vlastimirović
  • Sveti Prohor Pčinjski
  • Sveti Sava
  • Sveti Simeon Mirotočivi (kralj Stefan Nemanja)
  • Sveti Vasilije Ostroški
  • Svetozar Marković
  • Taško Načić
  • Uroš Predić
  • Uzun-Mirko (Apostolović)
  • Vasilije Vasa Čarapić – Zmaj od Avale
  • Vasko Popa
  • veliki vezir Mehmed-paša Sokolović
  • Velimir Bata Živojinović
  • vladika Nikolaj Velimirović
  • Vladislav Petković Dis
  • Vlastimir Đuza Stojiljković
  • Vojislav Lubarda
  • vojvoda Petar Bojović
  • vojvoda Radomir Putnik
  • vojvoda Stepa Stepanović
  • vojvoda Živojin Mišić
  • Vuk Stefanović Karadžić
  • Zaharije Stefanović Orfelin
  • Živana Žanka Stokić
  • Živojin Žika Pavlović
  • Zoran Hristić
  • Zoran Radmilović
  • Zulfikar Zuko Džumhur

Dušanov zakonik

Dušanov zakonik je nedovoljno izučavan i nedovoljno shvaćen. Oni koji su se bavili prikazivanjem zakonika uviđali su da je rađen na osnovu običajnog prava. Oni se nisu upuštali u objašnjenje kojeg i kakvog običajnog prava. Ako već postoji običajno pravo kod jednog naroda onda se mora razumeti da je ono zasnovano na posebnim shvatanjima prava i pravde kod tog naroda, čiji su koreni vrlo stari. Tačno je da je Dušanov Zakonik rađen na osnovu srbskog običajnog prava i dopunjen crkvenim pravom.

Car Dušan je staro običajno pravo kod Srba uredio kao državno zakonodavstvo za tadašnju državu Srbiju.

Time je Srbija postala pravna država u modernom smislu poimanja organizovanja države.

\”Ovaj Zakonik postavljamo od pravoslavnoga sabora našega s preosvećenim patrijarhom gospodinom Janićijem, svima arhijerejima i kliricima, i malima i velikima, i sa mnom, blagovernim carem Stefanom, i sa svim vlastelinima carstva mi, malima i velikima.\”

Dušanov zakonik – Postanak i značaj

Dr Aleksandar V. Solovjev – Uvod

Južna Srbija sačuvarala je mnogobrojne spomenike srednjovekovne srpske kulture, nenadmašne srpske umetnosti. U gračanici, u Nagoričanu, u Dečanima i na drugim mestima – svuda vidimo kako je u XIV veku snažni srpski narod umeo da prisvoji mnogovekovno blago vizantijske umetnosti i da tu umetnost nadahne novim jačim stvaralačkim strujama.

Ali južna Srbija dala je srpskom narodu još jedan možda najznačajniji spomenik srednjovekovne srpske kulture. To je čuveni Dušanov zakonik, donet u Skoplju godine 1349. I on je postao u isto doba najvećeg poleta srpskog naroda, onda kad je srpska država čvrsto osvojila čitavu dolinu Vardara; postao je kao plod stvaralačkog genija srpskog naroda koji se koristio mudrim iskustvom visoko razvijenog rimsko-vizantijskog prava.

Dušanov zakonik javlja se onda, kad je pojačana srpska država izašla na poprište široke međunarodne politike, kad je njezin vladar od skromnog \”kralja srpskih i pomorskih zemalja\” postao \”car i samodržac Srba i Grka\”. Nova politika formacija izazvala je potrebu ozbiljnog zakonodavnog rada.

Srpsko zakonodavstvo pre cara Dušana

Ima vrlo malo podataka o zakonodavnom radu srpskih vladara pre Dušana. Ne postoji nikakav srpski samostalni zakonik pre godine 1349.

Mnogobrojni pravni spomenici, sačuvani od doba Stefana Nemanje i njegovih naslednika, mogu biti podeljeni u tri vrste:

Prva vrsta

To su prevođeni vizantijski pravni zbornici, Vizantijska carevina  je od vremena Justinojanova raspolagala velikim brojem pisanih zakona za sve potrebecrkvenog i svetovnog društvenog reda. Srpska pravoslavna crkva služi se u svemu vizantijskim odredbama. U doba Sv. Save javljaju je srpski prevodi najvažnijih vizantijskih crkveno-pravnih zbornika. Hilandarsko-Studenički tipik (preveden s grčkog) treba da uredi život srpskih manastira, Svetosavski Nomokanon (oko g. 1219) – da rukovodi ceo život srpske pravoslavne crkve. Kao jedan deo Svetosavskog Nomokanona javlja se i prevod Prohirona – vizantijskog svetovnog zakonika god. 879, koji obuhvata celokupno građansko i krivično pravo. Tako su krijumčarksim putem (po rečima St. Novakovića) dolazili u Srbiju i vizantijski svetovni zakoni, dolazili u crkvenim knjigama kao sastavni deo vere.

Ipak svi ovi svetovni zakoni (kao npr. Prohiron) nisu mogli da budu mnogo primenjivani u Srbiji XIII veka. Suviše velik bio je jaz između vizantijskih i srpskih pravnih shvatanja. Npr. u oblasti krivičnog prava vizantijski je sistem uvek stajao na gledištu, da sve svako krivično delo mora kažnjavati od države, obično smrtnom ili telesnom kaznom. Dok staro srpsko pravo još u doba kralja Milutina (podatak iz g. 1308) kažnjava krivca samo novčanom globom, postalom iz običaja mirenja vražde, i ne zna za smrtnu kaznu. Srpski narod u ovo doba živeo je u glavnome po svome običajnom pravu, koje se čuvalo u predanju i nije bilo zapisano.

Druga vrsta

U ponekim slučajevima ipak javlja se potreba da pojedine odredbe budu napisane i od vladara potvrđene. Ova potreba dolazi obično onda, kad odredbe običajnog prava mogu da dođu u sukob sa drugim pravnim sistemom. Stoga se javlja druga vrsta pravnih spomenika – to su međunarodni ugovori.

Trgvinske i prijateljske veze Srba sa primorskim gradovima regulisane su pismenim međunarodnim ugovorima još od god. 1185, od doba Kulina bana i Stefana Nemanje. Trgovci (Dubrovčani i drugi) traže od srpskih vladara zaštitu svojih prava, izvesne povlastice, i unose u ove ugovore iste tačke što se nalaze i u ugovorima XI-XIII veka između Dubrovćana i italijasnkih gradova na zapadnoj obali Jadrana. U tim ugovorima ove opšte odredbe srednjovekovnog \”rimsko-jadranskog\” prava preovlađuju nad srpskim običajima.

Treća vrsta

Ipak, postoji jedna značajna vrsta pravnih spomenika, iz kojih se vidi srpsko pravo, vide se oni običaji po kojima su živeli Srbi u unutrašnjosti zemlje. To su mnogobrojne manastirske povelje. Kao i svuda u Evropi tog doba, srpsko zakonodavstvo počinje ne od izrađenih kodeksa, nego od ukaza povodom pojedinih slučajeva. Kao i svuda u Evropi, stvaraju se dva povlašćena staleža – crkva i plemstvo. Povlastice tih staleža dugo vreme nisu regulisane nikakvim opštim zakonom. Vladar obično izdaje svakom pojedinačnom članu tih staleža (episkopu, manastiru, vlastelinu) zasebnu povelju, u kojoj se nabrajaju povlastice dotičnih lica. Ove povlastice mogu da se razlikuju između sebe u sitnicama, u glavnome su ipak slične. Sve ove povelje (privilegia) daju povlašćenim licima potpuno pravo svojine na zemlju, naročita prava prema seljacima i izuzetan položaj (immunitates) prema državnoj blagajni i administraciji. Povlašćeni zemljoposednik sam uzima danke od seljaka i ništa (ili gotovo ništa) ne plaća državnoj blagajni. On ima obično i pravo suđenja svojim seljacima, što znači da on uzima u svoju korist i sudske globe…

Krsne slave

Iz sadržaja knjige Krsne slave:

Nepokretni Gospodnji praznici
Pokretni Gospodnji praznici
Bogorodičini praznici
Srpske slave
Zdravice
Posni kuvar na vodi

Iz uvoda knjige Krsne slave:

Naša je dužnost da propovedamo svima nauku Hristovu, nenaturajući je. Najpre u svojoj najbližoj sredini, svojoj porodici, pa onda redom, dalje, nikada ne naturajući nauku Božju. Mi svedočimo u ovom svetu Sina Božijega i nauku Njegovu i rečima i svojim životom. „Da vide vaša dobra djela, i proslave Oca vašega koji je na nebesima“. (Mt. 5, 16)

Čuvati se mnogogovorljivosti. Pogotvu od nametanja vere ljudima rečima svojim, kao što rade oni sektanti. Životom svojim svedočiti da je živ Gospod Bog naš i da je nauka Njegova moguća da se njome živi i da se ona u život uvodi. Jer ljudima, pa i nama ovakvi kakvi smo, mi smo već navikli na greh i nauka Božja, zapovesti Božje izgledaju teške. A one su u stvari nesravnjivo lakše nego greh. Ali kada se navikne na ono što je greh, onda je zapovest Božja teška, a greh je lak, jer je čovek stekao grešnu naviku.

Čovek je slobodno biće. Može da živi i bez greha, može i da ne greši. Uz pomoć blagodati Božje može. Šta će onu činiti, na koju će stranu okrenuti, da li da ide od Oca Nebeskog u suprotnom pravcu ili da ide Ocu Nebeskom, Domu Njegovom i Carstvu Nebeskom, to će on odlučiti. Mi, dakle, da svojom verom, životom po veri, svedočimo Sina Božijeg i Njegovu nauku u ovome svetu.

Trudimo se da reč Božija, istina Božija, uvek ima mesta u nama, pa ćemo i mi imati mesta u Carstvu Nebeskom, u blaženstvu toga Carstva. „Ko ima uši da čuje, neka čuje“, što kaže Gospod naš Isus Hristos. Patrijarh srpski Pavle (delovi beseda iz knjige „Život po Jevanđelju“, Beograd, 1998.)

CRKVENI PRAZNICI

Crkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu.